Mi imamo talentovane arhitekte

Dragan Marković je sa svojim timom osvojio treće mesto 2011. na nacionalnom nivou studentskog takmičenja koje organizuje kompanija Saint-Gobain i stekao nova iskustva i poznanstva u Pragu na internacionalnom takmičenju. Danas je development manager dva izuzetno značajna portala u arhitekturi Gradnja i Dizajn enetrijera. Smatra da ASC konkurs ima važnu ulogu, jer priprema mlađe kolege za izazove budućnosti.

 

Godine 2022. bili ste član žirija na takmičenju Architecture Student Contest koje je održano na nacionalnom nivou, i iste godine ste posetili Varšavu, gde je takmičenje bilo održano na internacionalnom nivou. Kakvi su Vaši utisci iz Varšave, da li je konkurencija bila na visokom nivou i u kolikoj meri su postojale razlike u pogledu na zadatak kod studenata iz različitih delova sveta?

Utisci iz Varšave su više nego pozitivni. Posebno me je iznenadila ozbiljnost sa kojom su kompanija Saint-Gobain i grad Varšava pristupili organizaciji konkursa i internacionalne smotre studenata arhitekture. Sve je bilo profi.

Konkurencija je, kao i uvek, bila na visokom nivou. Mlađe kolege pokazale su visok stepen profesionalne zrelosti, tehničke i grafičke pismenosti. Kao i uvek, u Varšavi su se okupile najbolje mlade arhitekte iz Evrope i sveta.

Radovi su bili izuzetni i raznovrsni. Razlika među projektima jeste primetna. Postoje neke tendencije koje se ponavljaju, ali i lokalne škole arhitekture sa prepoznatljivim potpisom, kao što su na primer Nemačka i Španija.

Ono što uvek primetim jeste značajna razlika između zemalja pri prezentaciji samog projekta. Čini mi se da druge škole arhitekture mnogo više pažnje poklanjaju javnom nastupu. Kod nas se sposobnost grafičke prezentacije mnogo više ceni od verbalnih prezentacionih veština.

 

Kada se vratite nekoliko godina unazad, koja su Vaša najupečatljivija sećanja na Architecture Student Contest (tada Isover Multi-Comfort House Student Contest) kada ste se Vi takmičili?

Bilo je veliko zadovoljstvo što smo imali priliku da provedemo nekoliko dana sa našim mentorima – profesorom Zoranom Lazovićem i profesorom Mihajlom Timotijevićem. U projektu su učestvovale kolege Stefan Đorđević, Ana Cogoljević, Nevena Zelenika i Stefan Stojanović, koji su danas vrsni projektanti.

Kada se čovek nalazi u tako dobrom i odabranom društvu, dobije podstrek i motivaciju da ulaže još više truda i napora. Mi smo se iz Praga vratili „nabrijani“, i počeli smo aktivno da učestvujemo na arhitektonskim konkursima.

Naravno, imali smo ozbiljnu tremu. Nastupati pred tako velikim auditorijumom uopšte nije jednostavno. Nismo dobili nagradu, ali smo se iz Praga vratili sa sjajnim uspomenama i dragocenim iskustvom.

 

Koliko dugo ste pripremali projekat kao tim, i koji ste zadatak imali?

Zadatak je bio prilično zahtevan i jako obiman – oblakoder u Njujorku. Nismo se baš najbolje snašli sa tehničkim delom i multicomfort konceptom. Projektovanje visokih objekata je izazov za sebe. Imali smo atraktivno rešenje koje je bilo dovoljno dobro da nam obezbedi put u Prag i novčanu nagradu. To je nama tada bilo najvažnije – da se plasiramo na internacionalni nivo takmičenja, što smo kao tim i postigli.

Iz ove perspektive, naš projekat nije bio baš najbolji odgovor na temu i zadatak, ali je zato rešenje koje je predložio prvonagrađeni tim bilo izuzetno na svim nivoima. Čini mi se da su ASC zadaci uvek previše obimni i zahtevni, te da se mogu u celosti razraditi jedino kao semestralni rad.

 

Vaš tim je osvojio treće mesto na nacionalnom nivou 2011. Ko su bili članovi tima i da li ste u kontaktu sa njima?

Bilo nas je troje. Tim smo činili Renata Radovanović, Vladimir Živanović i ja.

Renata je, čini mi se, nakon fakulteta otišla u Belgiju, i nismo više u kontaktu. Vladimir se iz Šangaja vratio u Beograd i sada je jedan od članova RMJM tima. S njim sam redovno u kontaktu. Formirali smo jednu malu grupu kolega sa fakulteta i viđamo se barem jednom mesečno u Beogradu.

Tu su i druge mlađe i starije kolege, koje su takođe učestvovale na ASC takmičenju. Iako se ne viđamo često, dobar je osećaj da si deo jedne elitne zatvorene zajednice vrsnih projektanata i ambicioznih arhitekata. Uvek se kolegama možeš javiti za neku asistenciju ili informaciju. To su sve dragoceni profesionalni kontakti.

 

Danas ste development manager dva izuzetno značajna portala u arhitekturi – gradnja.rs i dizajnenterijera.rs. Na koji način danas iz ove pozicije posmatrate ovakvu vrstu takmičenja i u kolikoj meri može da ima uticaj na razvoj arhitekture u Srbiji?

Sada kada se i sam bavim razvojem, shvatam koliko je formiranje jednog ovakvog konkursa bila inovativna stvar. Pogodili su pravo u centar. Svaka čast za inicijativu i održavanje tradicije.

Takmičenje koje traje dve decenije suštinski je promenilo način razmišljanja nekoliko generacija arhitekata kod nas. Tih dana održivost je bila nova nepoznata stvar, a mi smo o tim principima učili baš kroz ASC kataloge i Saint-Gobain brošure. Bila je to zamisao ispred svog vremena. Treba da budemo ponosni, jer se iskra te ideje javila upravo na našim prostorima. To treba uvek isticati – da je zamisao o ovom takmičenju potekla upravo iz Beograda i Srbije. Treba da budemo ponosni na to.

To je ozbiljno ulaganje koje zahteva puno angažovanje kompanije na svim nivoima. Potpuno je jasno zašto je Saint-Gobain jedna od retkih kompanija koja ulaže u mlade talente, prepoznaje ih i daje im šansu još dok su na fakultetu.

 

Pre tri godine bili ste član žirija ovog takmičenja. Da li možete da napravite poređenje takmičenja iz ugla studenta i člana žirija?

Biti član stručnog žirija nikad nije lako, jer je odluku potrebno obrazložiti i racionalizovati. Međutim, kriterijumi učešća u ASC takmičenju su jasno postavljeni i kvantifikovani, što je značajno olakšalo proces odlučivanja.

Odluka nikad nije laka, pošto se uvek nađe nekoliko projekata koji su u konkurenciji za prvu nagradu. Mišljenje drugih članova žirija je tu takođe važno. Čuju se različiti stavovi i vrednosti. Razrada i prezentacija projekta tu igraju ključnu ulogu.

Kao student, imao sam utisak da žiri favorizuje određenu vrstu radova zbog ličnog afiniteta. Kao član žirija, shvatio sam da je proces daleko kompleksniji i da se pristigli radovi zaista vrednuju na osnovu navedenih kriterijuma.

 

Šta ovakva vrsta takmičenja znači studentima, a šta je značila Vama?

Studentima takmičenja ove vrste znače mnogo. Svoje pretpostavke, znanje i umeće mogu da primene i testiraju na konkretnom projektu koji ima više nego jasan zadatak. Naravno, obim i program su složeni – što je izazov za teme. Sve pohvale za kolege koji se hvataju u koštac sa ovim izazovom i predlažu sjajna rešenja.

Studentima koji učestvuju na internacionalnoj smotri to je odlična prilika da upoznaju kolege iz različitih krajeva sveta i prošire svoj krug profesionalnih poznanstava. Naravno, to je i prilika da uporede sebe, svoje znanje i umeće sa drugim kolegama koji dolaze iz celog sveta. Svečana dodela nagrada je pravi spektakl, nakon kojeg se čovek zaista oseća posebno. To je zaista događaj koji se pamti.

Za mene kao studenta i kao člana žirija, učešće na ASC konkursu značilo je mnogo. Kada si okružen zaista najboljim studentima arhitekture iz celog sveta, nekako shvatiš da mi imamo „top talente“ i divne mlade kolege. Nismo mi tako loši. Jesmo možda „nesrećni“ kao zemlja, ali imamo i talenat, i pamet, i lepotu.

 

Ove godine obeležavamo dve decenije od osnivanja ASC studentskog takmičenja u Srbiji. Kako zamišljate trendove u arhitekturi u naredne dve decenije?

Pitanje održivosti i energetske efikasnosti postaje sve važnije, naročito kod poslovnih objekata i hotela, koji se u Srbiji grade sve više i više. Veliki kompleksi sa visokim komforom stanovanja postaju sastavni deo naših gradova. Ne treba zanemariti ni projekte koji su javne investicije. Sva ta velelepna zdanja je potrebno promisliti, nacrtati i sagraditi da traju.

Reč je o objektima na kojima se principi održivosti koje ASC promoviše primenjuju svakodnevno. Na svim tim projektima i gradilištima ključni akteri su upravo arhitekte, čiju je ambiciju i talenat kompanija Saint-Gobain prepoznala još tokom studentskih dana. To treba uvek posebno naglasiti.

Ono što nas očekuje svakako je ukrupnjavanje kapitala, što će dovesti do uvećanja projekata. Njihova složenost biće sve veća i veća, standardi i atesti koje treba ispuniti sve zahtevniji, a inženjersko umeće kako bi to sve bilo moguće potrebno je da se podigne na viši nivo – pogotovo ono na gradilištima. Dobrih inženjera je sve manje i manje, pa nas očekuje prava borba između kompanija kako da privuku i zadrže top talenat u svojim redovima.

ASC konkurs tu ima bitnu ulogu, jer neosporno priprema mlađe kolege za izazove budućnosti, širi njihov horizont znanja i unapređuje njihove kompetencije.