Izazovi i budućnost zelene gradnje u Srbiji
Dragana Korica, izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije i članica žirija na nacionalnom niovu ovogodišnjeg takmičenja Saint-Gobain Architecture Student Contest 2025, svojim angažmanom ima značajnu ulogu u održivoj gradnji u oblikovanju budućnosti u Srbiji. U intervjuu govori o viziji, izazovima i neophodnim promenama koje vode ka drugačijem prostoru i resursima.
Kada govorimo o zelenoj gradnji, često se misli na tehničke standarde i propise, ali iza svega stoje ljudi sa jasnom vizijom. Šta je vas lično inspirisalo da se posvetite ovoj oblasti i kako danas gledate na ulogu koju imate u Savetu zelene gradnje Srbije?
Moja priča sa zelenom gradnjom nije počela zbog tehničkih zahteva, već iz duboke potrebe da dam smisao svom radu – da ono što svakodnevno stvaramo ima pozitivan uticaj na ljude, prirodu i zajednicu. Ta svest se vremenom produbila i pretvorila u viziju: da gradimo na promišljeniji način i sa više poštovanja prema resursima koje imamo, uz uvažavanje i omogućavanje opstanka života na ovoj divnoj planeti. Danas, kao deo Saveta zelene gradnje Srbije, vidim sebe samo kao nekoga ko stvara prostor da se vizije udruže, ojačaju i pretoče u neophodne promene dosadašnje graditeljske prakse. Moj zadatak je da stvaram uslove u kojima se održivost ne percipira kao ograničenje, već kao dobrobit, kao osnova kvaliteta i dugoročnog prosperiteta. To je ono što me i dalje svakog dana pokreće.
Koji su trenutno najznačajniji projekti Saveta zelene gradnje Srbije na nacionalnom nivou i da li postoje planovi za proširenje aktivnosti na neke nove oblasti?
Diverzifikovali smo svoje aktivnosti, iako nam je i dalje prioritet upoznavanje šire javnosti, odnosno svih koji oblikuju izgrađenu sredinu u kontekstu bitne neophodne transformacije, u pravcu održive gradnje. Kao neke od aktivnosti kojima se ranije nismo bavili, izdvojila bih učešće na projektima EU Horizon, čime naše tržište upoznajemo sa različitim inovativnim razmišljanjima, kao i izradu studija koje mogu postati model za neke buduće zelene prakse. Takođe, razvijamo modele članskih aktivnosti u okviru radnih grupa sa konkretnom problematikom, sa čime nastupamo pred donosiocima odluka. Sa jasnom vizijom i misijom, prostora za proširenje aktivnosti uvek ima. Planovi postoje, a pripremamo i strategiju programa edukacije, koji povezuju akademsku zajednicu, sektor nekretnina i građevinsku industriju, koja treba da vodi konkretnom cilju – da održivost ne bude samo deo diskusije, već standard u praksi.
Koji su najveći izazovi u oblasti zelene gradnje?
Najveći izazovi nisu u tehnologiji – ona postoji i svakodnevno napreduje. Najveći izazov je transformacija svesti i navika. Potrebna je hrabrost da se napuste dosadašnji modeli razmišljanja i ulaganja, i da se prepoznaju dugoročne koristi zelene gradnje, čak i kada kratkoročno zahteva više truda i ulaganja. Važno je da se svi akteri povežu, od zakonodavaca preko investitora do krajnjeg korisnika, koji diktira tržišne uslove i koji održivost danas počinje da sagledava kao bitan aspekt prostora. Samo kao sistem možemo postići stvarnu, neophodnu i neminovnu promenu.
Kako biste ocenili trenutno stanje održive gradnje u Srbiji?
Neminovno je da održiva gradnja u Srbiji ima uzlaznu liniju. Vidimo sve više kvalitetnih primera, ali i dalje je mnogo prostora za rast. Evidentno je da u tome prednjači komercijalni sektor, ali se već može reći i da je rezidencijalni sektor u procesu buđenja. Najvažnije je da se promena dešava ne samo u projektima već i u načinu razmišljanja. Održivost više nije samo „opcija za napredne“, već sve češće postaje deo osnovnih očekivanja, što je ogroman pomak.
Da li se svest o važnosti održive gradnje razlikuje između generacija i da li postoje neki novi pristupi kod mlađih kolega?
Apsolutno. Mlađe generacije dolaze sa drugačijim pogledom na svet – oni ne razdvajaju održivost od kvaliteta života, to je za njih osnovni standard. Donose svežinu, interdisciplinarni pristup, spremnost na kolaboraciju i upotrebu novih tehnologija. Umesto da ih oblikujemo po starim modelima, trudimo se da im omogućimo da se upoznaju sa što više inovacija, kako bi u moru informacija prepoznali ključno i trasirali svoju putanju. Budućnost pripada onima koji već sada razmišljaju ispred svog vremena.
Koji je prema Vašem mišljenju najefikasniji način za širenje svesti o održivosti?
Primeri dobre prakse i diskusija. Ne statistika, već direktan primer. Kao član globalne i evropske mreže nacionalnih saveta, trudimo se da primere dobre prakse učinimo dostupnim na nacionalnom nivou. Bilo da je reč o konkretnim objektima-planovima, regulativi ili inicijativama, oni ne samo da edukuju već sve češće postaju model koji inspiriše i motiviše. Držimo se toga da je potrebno pokazati kako održiva gradnja može direktno da utiče na korisnikov svakodnevni život – na zdravlje, komfor, troškove, budućnost dece. Kada se stvori lična veza sa temom, tada dolazi i istinska promena.
Na koji način članovi Saveta najviše doprinose promociji održive gradnje u praksi?
Naši članovi su naši ambasadori. Bilo da dolaze iz sveta arhitekture, građevine, korporativnog ili edukativnog sektora, svako od njih donosi deo znanja i energije u zajedničku misiju. Dosta toga je na personalnom nivou, zavisi od stručnosti, energije, motivacije. To su oni koji pokreću promene u svojim firmama, osnažuju kolege, učestvuju u pilot projektima, edukuju javnost. Zajedno gradimo mrežu podrške i znanja, koja prevazilazi formalne okvire.
Kako izgleda proces uključivanja novih članova u Savet zelene gradnje, odnosno koji su kriterijumi koje kompanije treba da ispune?
Proces je relativno jednostavan, u smislu da svako može naći pristupna dokumenta na našem sajtu i aplicirati. Postoji standardna tehnička procedura, ali više od toga je spremnost potencijalnog člana da prođe kroz proces u kojem definišemo zajedničke ciljeve, očekivanja i mogućnosti saradnje. Članovi Saveta u svom portfoliju imaju neku formu zelenog, čime definišu svoju pripadnost Savetu. Naš Savet nije samo mreža, već zajednica, i trudimo se da svaki novi član bude aktivni akter. Više od formalnih kriterijuma, tražimo istinsku posvećenost principima održivosti.
Bili ste član žirija na ovogodišnjem nacionalnom Architecture Student Contest 2025. Da li možete da nam prenesete utiske?
skustvo je svakako inspirativno, i oduševila me je kreativnost i dubina razumevanja lokalnog konteksta kod naših studenata. Bila sam donekle i iznenađena njihovom upućenošću u održivost, i znanjem kojim raspolažu. Svakako sam ponosna koliko ideje mladih iz Srbije mogu biti u ravni i takmičiti se sa najboljima iz sveta. Ti mladi ljudi ne gledaju na održivost kao trend, već kao na osnovni alat za dizajn i razmišljanje. To uliva nadu i osnažuje naš rad.
Koliko naši studenti drže korak sa ostalim studentima iz sveta?
Više nego što često mislimo. Srpski studenti su radoznali, snalažljivi i imaju sposobnost da sa ograničenim resursima postignu vrhunske rezultate. Ono što im možda još nedostaje je veće samopouzdanje i podrška sistema. Znanje, talenat i integritet su tu, što nas obavezuje da im stvorimo prostor da zasijaju, ne samo kao dizajneri budućnosti, već kao njeni lideri.
