Apsolutno je važno učestvovati na konkursima

ASC intervju Ksenija Pantovic

Kao nekadašnja učesnica takmičenja Saint-Gobain Architecture Student Contest, Ksenija Pantović smatra da studenti treba da učestvuju na takmičenjima, jer na specifičan način povezuju projektovanje sa realnom praksom i savremenim projektantskim potrebama, koje su definisane različitim zahtevima usmerenim na energetsku efikasnost.

 

Kao student uvek ste išli korak dalje, tragajući za nečim novim, drugačijim i jedinstvenim kada je reč o arhitekturi. Šta je bio Vaš pokretač tokom studiranja?

Multidisciplinarnost i otvorenost arhitekture kao discipline bio je definitivno pokretač još od studentskih dana, a to je i danas, u praksi. Mogućnost kontinuiranog učenja novih stvari, izazovi projektovanja novih tipologija i izlazak iz rutine, kao i timski rad i generisanje ideja kroz dijalog, neke su od karakteristika ove profesije, koje zaista predstavljaju nešto specifično.

Davne 2007. godine bili ste deo tima koji je učestvovao na Saint-Gobain studentskom takmičenju. Koji je bio Vaš zadatak, da li je bio složen?

Projektni zadatak se odnosio na projektovanje jedne porodične kuće, ali kroz primenu određenih principa energetske efikasnosti. Za nas je to bila nova tema, kojoj smo se temeljno posvetili kako bismo naučili osnovne principe energetske efikasnosti i načine na koje možemo da ih implementiramo. Takođe, jedan od izazova je bio i prilagoditi arhitektonski koncept novim principima. Konačni proizvod je bio pasivna energetski efikasna kuća.

Ko su bili članovi tima sa kojima ste radili, i da li ste i dalje u kontaktu?

Projekat je rađen u timu sa Branislavom Ristovićem i Milomirom Radovanovićem. Naravno, i nakon ovog konkursa nastavili smo da sarađujemo, a svakako smo i dalje u kontaktu.

Da ste student i da se ponovo prijavite na takmičenje, šta biste promenili, unapredili ili drugačije radili na projektu?

Svaki konkurs nosi specifične izazove. Sa trenutnim iskustvom, možda bismo bili i hrabriji u primeni pojedinih rešenja, a takođe, verovatno bismo eksperimentisali sa više varijanti.

Ove godine se navršava 20 godina od prvog takmičenja, održanog u Beogradu. Da li ovakva takmičenja pomažu studentima i otvaraju vrata ka novim profesionalnim poslovima?

Apsolutno da, jer na specifičan način povezuju projektovanje sa realnom praksom i savremenim projektantskim potrebama, koje su definisane različitim zahtevima usmerenim na energetsku efikasnost.

Vi ste docent na Departmanu za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Da li bodrite studente da se odvaže na nove poduhvate, da se prijave na takmičenje kao što je ASC i da li su nove generacije drugačije od recimo Vaše?

Kada god sam u prilici, podržavam učešće studenata na konkursima, jer je izrada konkursa svakako jedan specifičan rad na usavršavanju individualnih projektantskih veština. Takođe, značajan je i zbog timskog rada, gde se dobre ideje generišu i dopunjuju kroz specifične dijaloge, što je jedna od značajnih vrednosti i u nekoj potencijalnoj praksi.

Svaka generacija je malo drugačija, i to nosi neke svoje izazove. Svakako, svaki arhitekta mora biti naučen i na promene kroz samu praksu, pa to negde olakšava komunikaciju, i stvara jedno zajedničko polje gde se svi dobro razumemo.

Vi ste jedna od osnivačica Studija „OBE“ i radite na različitim projektima. Koji su Vam najinspirativniji, odnosno u čemu najviše uživate da radite?

Svaki projekat je novi izazov i tema, pa se u tom smislu trudimo da uvek imamo neki specifičan pristup, tj. da koncept „uvežemo“ sa specifičnim kontekstom, što uvek dâ autentičnost svakom projektu. Uživamo svakako i kad smo u prilici da uradimo neki konkurs, tako da se trudimo da i tu vrstu prakse ne zapostavljamo.

Poslednjih godina se nauka i privreda dobro „uvezuju“, tako da se studenti tokom školovanja pripremaju za budući profesionalni angažman. Da li ima prostora da se to povezivanje podigne na viši nivo?

Projektovanje je svakako veoma lako vezati i za neki konkretan zadatak iz prakse. Kako je to zanimljiv izazov, verujem da bi se studenti i samostalno angažovali svaki put kada su u prilici.

Deo Vašeg pedagoškog rada ogleda se i u predavanjima dizajna, različitim seminarima i radionicama. Šta je ono što je danas najtraženije, na šta je pažnja usmerena kod onih koji žele da uče i saznaju više?

Promena kao konstanta, klimatske promene, kao i različiti zahtevi korisnika utiču na evoluciju tipologija, i stvaranje različitih futurističkih, hibridnih tipologija. Čitava ta tema ima svoj teorijski okvir i u razvoju savremenih kulturoloških tendencija (filmovi, literatura, itd.), pa je to neki segment koji studenti vrlo rado istražuju, i nadovezuju se na njega kroz svoje projekte.

Dosadašnji rad su obeležile i mnoge nagrade. Koje biste izdvojili?

Svakako, jedna od najznačajnijih nagrada je prva nagrada na konkursu za Dizajn prve linije metro stanica. Takođe, izdvojila bih i GRAND PRIX 5. Balkanskog arhitektonskog bijenala 2021 u kategoriji ENTERIJER, za projekat Nove Iskre Dorćol.

Da li imate poruku za studente kada je reč o prijavljivanju za takmičenja?

Ukoliko su u prilici, i imaju mogućnost, apsolutno je važno učestvovati na konkursima, jer je to takođe jedan legitiman vid učenja, ali i konkretna priprema za praksu.