Stekla sam novo iskustvo, znanje i poznanstva

Kada se Sandra Marković samostalno prijavila na takmičenje Architecture Student Contest, nije ni slutila da će se otiću u Varšavu na internacionalno takmičenje. Kada je upoznala rad studenata iz drugih zemalja, shvatila je da je Srbija mala zemlja sa visokim kvalitetom obrazovanja. Povodom obeležavanja 20 godina od osnivanja studentskog takmičenja u Beogradu, Sandra je podelila utiske o ASC sa nama.

Godine 2022. pobedili ste na nacionalnom takmičenju Architecture Student Contest. Šta je Vas je podstaklo da se prijavite za ovo takmičenje?

Tokom zavšnih godina studija, kao i većina kolega, susrela sam se sa pitanjem: „Šta nakon studija?“ Studentske konkurse sam videla kao „prelazni korak” između fakulteta i arhitektonske prakse. Za takmičenje „Architecture Student Contest“ sam saznala zahvaljujući svom tadašnjem profesoru i mentoru Dušanu Ignjatoviću, a nakon kratkog razgovora odlučila sam i da učestvujem na istom. Taj konkurs sam videla kao priliku za izmeštanje i sebe i svog projekta iz lokalnog konteksta, što mi je donelo nove veštine, iskustva i kontakte.

Bili ste predstavnik Srbije u Varšavi. Koji su Vaši opšti utisci o takmičenju?

Definitivno bih izdvojila odličnu organizaciju i gostoprimstvo koji su me dočekali već prvog dana, a potom i interesantne aktivnosti, razmenu znanja i razmišljanja sa kolegama iz celog sveta. Prisustvo zajedništva i podrške među učesnicima, kao i dobra komunikacija sa organizatorima, u velikoj meri su uticali na to da se sa takmičenja vratim sa pozitivnim utiscima.

Kada biste ponovo radili projekat, a sa iskustvom koje ste stekli u Varšavi, šta biste promenili?

Volela bih da sam, pre samog početka procesa projektovanja, više vremena posvetila istraživanju teme takmičenja. Naravno, to bi podrazumevalo i više vremena za celokupan rad, tako da je pravovremena prijava bitan faktor. Rezultate tog istraživanja iskoristila bih kao input za zasnivanje koncepta, ali ne i ograničenje. Isto tako, sprovela bih detaljniju analizu aktuelnih trendova, sistema, principa i materijala, jer su ključni za uspešno razrađenu ideju.

Da li Vam je ovo takmičenje pomoglo u određenim segmentima, i ako da – u kojim?

Sama činjenica da je potrebno da prezentujete svoj projekat kolegama i stručnjacima iz celog sveta na jeziku koji nije vaš maternji, predstavlja izazov sa kakvim se retko susrećemo. Kroz pripremu i prezentovanje unapredila sam svoj javni nastup, i sa većom sigurnošću i samopouzdanjem pristupala svakom sledećem. Pored toga, shvatila sam da ukoliko se nečemu posvetim, rezultat sigurno neće izostati, ma koliko cilj u tom trenutku delovao nedostižno. Takođe, upoznavši se sa radom i načinom razmišljanja studenata iz drugih država, shvatila sam da, iako je Srbija mala zemlja, imamo visok kvalitet obrazovanja, koji je itekako konkurentan ostalima.

Ono što je zanimljivo, projekat sa kojim ste pobedili radili ste samostalno, a druge zemlje su imale timove. Koliko je bilo kompleksno da samoj sebi budete savetnik kad ste se suočili sa određenim dilemama?

Razlika u brojnosti članova u timovima se zasigurno osetila. Brojniji timovi uspešno savladaju veći obim posla za kraće vreme. Samostalan rad me je stavio pred izazove u organizaciji vremena, koje sam u procesu projektovanja morala da prevaziđem. Naime, kao perfekcionista u radu, morala sam da naučim kako postaviti prioritete, brzo doneti odluke i prepoznati delove projekta koji su najznačajniji, te njih najviše razvijati. Ukoliko su i dalje postojale dileme, prodiskutovala bih o njima sa mentorom i zajedno bismo došli do rešenja. Smatram da i timski i individualni rad sa sobom nose određene prednosti i mane, i ističem da arhitekta treba da prođe kroz obe situacije. Zbog toga mi je drago što sam kroz ovaj izazov prošla samostalno i zahvaljujući tome unapredila istrajnost, samostalnost i organizovanost.

Zadatak koji je pred Vas postavljen bila je revitalizacija područja pored železničke stanice u Varšavi. Koliko je bilo zahtevno da već postojećem objektu date novi izgled?

Sa temom revitalizacije sam se već susretala na samom fakultetu, kako pri teoretskim predmetima tako i u okviru studijskih projekata. Poštujem svaki vid kulturnog nasleđa, a inspiraciju često crpim upravo iz objekata koji su prema mom mišljenju nepravedno prepušteni zubu vremena. Štaviše, moje interesovanje za revitalizaciju bilo je samo dodatni podsticaj za prijavljivanje na takmičenje. Tema rekonstrukcije nastavila je da se provlači i kroz moje profesionalne angažmane posle fakulteta.

Učesnici obično na ovakvoj vrsti takmičenja upoznaju osobe sa kojima i kasnije ostaju u kontaktu. Da li je i Vaše iskustvo takvo?

Kao neko ko je veoma komunikativan, upoznala sam preko 50% učesnika. Takmičenje je bilo odlična prilika za stvaranje novih, kako profesionalnih tako i ličnih konekcija. Ponosno mogu reći da sam u kontaktu sa nekoliko osoba iz različitih država, pri čemu sam, ukoliko posetim njihovu državu ili pak oni dođu u Srbiju, sasvim sigurna da ćemo ponoviti druženje iz Varšave.

Da li su generacije koje dolaze zainteresovane za takmičenja, i kakvi su Vaši utisci?

Čini mi se da postoji zainteresovanost, ali i određeni strah od konkursa kao dodatne obaveze uz studiranje, kao i u vreme kada sam ja bila student. Bez obzira na to, uvek postoji grupa studenata koja je proaktivna, i uz adekvatnu mentorsku pomoć pronađe priliku za inkorporiranje konkursa u proces obrazovanja.

Kada bi Vas danas neko pitao da li da se prijavi za ASC, koja bi bila Vaša preporuka?

Nadovezala bih se na prethodno i podstakla bih svakog ko je zainteresovan da napravi iskorak iz zone komfora i da ne propusti priliku za sticanje novog iskustva, znanja i poznanstava, da se posveti radu na ovom projektu i da pripremi svoj pasoš i znanje engleskog!